DATA STATUS katalog

7 6 Srpska pravoslavna crkva: osam vekova istorije u slici i reči Sveobuhvatni ilustrovani pregled istorije Srpske pravoslavne crkve kroz osam vekova neprekidnog trajanja Knjiga Srpska pravoslavna crkva: osam vekova istorije u slici i reči je monumentalni pregled osamstogodišnjeg istorijskog hoda najstarije institucije u našem društvu, od kako se Sveti Sava izborio za njenu samostalnost 1219. godine. Ovo kapitalno izdanje bogatog sadržaja i raskošne opreme na jednom mestu predstavlja: • kontinuitet osmovekovnog trajanja na svim geografskim prostorima na kojima je svoju misiju tradicionalno vršila SPC; • više od 400 fotografija visokog kvaliteta koje dočaravaju najviše domete kulturnih dostignuća i srpske crkvene umetnosti; • dragocene eksponate iz najvrednijih riznica poput dečanske, pećkopatrijaršijske i krušedolske, kao i iz muzeja, galerija, arhiva, episkopskih rezidencija, itd; • životopise svih predstojatelja (arhiepiskopa i patrijarha) Srpske crkve od Svetog Save do Njegove svetosti patrijarha srpskog Gospodina Irineja; • raznovrsne podatke i zanimljivosti iz žitija, letopisa i povelja, kao i iz izvora vizantijske, latinske i vlaške provenijencije. Reprezentativno, bogato ilustrovano izdanje koje predstavlja istoriju, društvenu ulogu i kulturni doprinos Srpske pravoslavne crkve Stručni autori dr Boris Stojkovski, Srđan Ercegan, dr Valentina Vuković i njihovi saradnici istražili su obilje istorijske građe, kao i bogatu literaturu na srpskom i stranim jezicima, kako bi se jezgrovito, ali naučno relevantno i pouzdano, prikazalo bogatstvo istorijskog nasleđa Srpske pravoslavne crkve. 978-86-7478-545-4 | 470 str. | 250 x 320 mm tvrd povez | ćirilica Autori Boris Stojkovski , Srđan Ercegan , Valentina Vuković ПавлеСимић, Српсканароднаскупштина1.маја1848. Управа ЈосифаРајачићанад карловачкоммитрополијомпочињала је у време заоштравања односаизмеђуХабзбуршкединастијеињиховихмађарскихподаника,каоиконфликтаУгар- ске са јужнимСловенима уХабзбуршкојмонархији.У ГорњемдомуПожунскедијете,митро- полит Рајачић је покушао да у једном дугом говору изложи проблеме свог народа и своје цркве, као и да заинтересује надлежне државне органе за отварање свештеничког семи- нара и поправљањежалосног стања учитељскихшкола.Митрополит Рајачић је тражио и да се гимназије у КарловцимаиНовомСаду уздигну уранг пуних гимназија, али јеод свих наведених захтева имолби услишена само она о отварањуМитрополитскештампарије у Карловцима. Када је револуционарни талас, кренувши изПариза, погодио и Хабзбуршкумонархију, патријархРајачићсепридружионародномпокретуиподржаога.Тежњетогпокретасубиле разноврсне, од успостављања пуне грађанске равноправности и олакшица у дажбинама и наметима у оквиру царевине, до стварања велике етничке државеСрба.Да би поближе одредио циљеве народног покрета,митрополит Рајачић, умају 1848. године, уСремским Карловцима,сазиваНародно–црквенисабор.Мајскаскупштина јеодржанаиспредСаборне црквеиуМагистрату.УпркосинсистирањуугарскихвластидасеМајскаскупштинараспусти, она јенаставила сарадом.НаМајској скупштини је створенаВојводина, са војводомСтева- номШупљикцем на челу, амитрополит Рајачић је проглашен за патријарха. Због подршке коју су јојСрбипружили у борби саКошутовимреволуционарима,царска влада јеприхва- тила и потврдила одлукеМајске скупштине.Патријарх Јосиф Рајачић је у том достојанству потврђен царскимманифестом од 15. децембра 1848. године. Када је крајем 1848. године војводаШупљикац умро,патријарх ЈосифпостајепрваполитичкаличностВојводине,на тај начинустановившисвојеврстан теократскисистем. Архијерејскамитра,18.век Архијерејскамитра, Владичанскидвору Вршцу 11 NOVO ФрескаСветогСавеназидустуденичке Краљевецркве,израђенапочетком14.века СветиСаваНемањић, првиархиепископсрпски РасткоНемањић–СветиСава (око1173–1235) РасткоНемањићрођен јекаонајмлађи син СтефанаНемање и Ане, око 1173. године.Образовање јестекаонадвору својихродитеља, анарочито сепосве- тио проучавању житија светаца. Због аскетскихсклоностикојесу гакаракте- рисалеоднајранијемладости,напустио јеродитељеиотишаоуСветуГору,где је примиомонашкичинидобиоимеСава. Теодосије гаописује као скромногмо- наха, који је дословноживео на хлебу и води и ишао бос, без обзира на вре- менске прилике. Захваљујући знатној материјалној помоћи коју је примао одоцаибрата,помагао је светогорске монашке обитељи и сазидао чак три храмауманастируВатопеду.Заједноса својим оцем, који се по повлачењу са престола замонашио под именом Си- меон, обилази светогорске светиње и до1199. годиневаспостављаманастир –Хиландар.Запотребеваспостављене монашкеобитељи,СветиСава јенапи- саоХиландарскииКарејски типик. УСрбију се вратио због грађанског ратаизмеђуњеговебраћеВуканаиСте- фана,настанившисеуманастируСтуде- ници.Захваљујућињеговојагилностии дипломатском такту, византијски цар Теодор IЛаскарисипатријархМанојло Сарантин, 1219. године, дозвољавају му оснивање Архиепископије са се- диштем уманастируЖичи и добијање аутокефалије. За првог српског архие- пископа, архимандритСава је хирото- нисанистегодине,уНикеји,напразник УспењаПресветеБогородице.Двапута је посетиоСвету земљу. За време вла- давине краља Владислава, повукао се са положаја. Упокојио се у Трнову, 14. јануара1235,ањеговесумоштипреве- зенеуманастирМилешеву,умају1237. гдесупочивалесведокихСинан-паша нијеспалионаВрачару,1594. године. 15 СЕДМИ ВЕК (1819–1919) Паја Јовановић, СеобаСрбаподАрсенијем IIIЧарнојевићем1690 ,1896. УПатријаршијском двору налазила су се и нека од најзначајнијих остварења српске ли- ковне уметности.Некада се увеликој архипастирској трпезаријиналазиламонументална слика СеобаСрбаподАрсенијем IIIЧарнојевићем1690 која јепрекривала готовочитав јужни зид.На пространом платну представљен је уморан, ратнички народ, који под вођством старог патријарха, коме је Паја Јовановић, у коначној варијанти, дао пркосни лик свог мецене, Георгија Бранковића, са суровогОријента одлази ужељену, цивилизовану Ев- ропу, како јеМилошЦрњански записао, у „обећану земљу меда и млека“.Монументал- ну историјску композицију, поводом одржавањаМиленијумске изложбе у Будимпешти, 1896. године, Јовановић јеизрадио за патријарха Георгија.Овај значајан јубилеј, којим је краљевинаУгарскажелеладаистакнесвојудржавнуинационалнупрошлост,организован је у част хиљадугодишњице покрштавањаМађара, као ињиховог доласка на просторе Паноније.Собзиромнавеомасложенуполитичкупорукукоју је,прекосликарскогплатна, поглаварКарловачкемитрополијежелеодаупути јавностиМонархије,изабраниаутор је био суочен са веома тешким и деликатним послом.На коначној верзији овог дела,Срби су приказани као ратнички народ, који у Хабзбуршку царевину долази на позив самог императораЛеополда I, којиим јеобећаои гарантоваоразнепривилегијеи слободе. УрошПредић, Узбурканоморе ,1910. За патријарха Лукијана Богдановића, Урош Предић је 1910. извео и монументалну композицију названу Узбурканоморе . Патријарх је нањој представљен како молитвено клечи пред стојећом фигуром Светог оца Николаја, небеског заштитникањегове поро- дице.Патријархова рука пружена је према бродуСрпске цркве, коме прети опасност од потапања удраматичнојбуринаДунаву,штонепосредно указујенанеповољнеполитичке прилике уМонархији, којој сумноги приписивали епитет „Дунавска“, док се у тмурној по- задини уздижу торњеви карловачкогСаборног храма. Уколико би помоћСв.Николе изо- стала, трагедија би била неизбежна и првојерарх, падајући ничице, изговара речи које су биле исписане великим словима на оквиру, испод доње ивице: „СвјатеНиколаје,молисја ко Господу, јако да всјакаго избавимсја обстојанија!“Неми светитељ благосиља га десном руком,силазећисамраморногтрона,докулевојдржиотвореноЈеванђељесаспасоносном поруком:„Претерпјевијжедо конца, тој спасенбудет.“ИзапатријархаЛукијананасликан је налоњ, каонискиорман,на коме суизложенеизгужванеи поцепанецарске привилегије, доксуисподњих,уплиткомрељефу,изведенестарозаветнесценеКаиновогубиствабрата Авељаиобожавања златног телета, каошапутава сугестијанеслоге,мржње, завистиипо- хлепе,којеонемогућавајумирнупловидбубродасрпскеЦркве.Оптимистичкунотучитавој композицији даје високи, блистави крст, симбол надземаљске вере, који се победоносно уздиженадсвимпатријарховимбригамаистраховима. 13 12 Величанственафреска Страшногсуда Између1650.и1666. године, захваљујући прилозима јерејаМихаилаиМишкаизЕлемира, фрескама јепрекривениспољашњи, западни зидцркве.Досада је,одпретпостављеногширег, сликаногпрограма,сачуванавеличанствена композицијаСтрашногсуда,подељенау четирихоризонталнареда,којадоминира западномфасадомкрушедолскецркве. ПатријархАрсније IIIЧарнојевић (1673–1706) Патријарх Арсеније III Чарнојевић ро- ђен је на Цетињу, 1633. године, а као веома млад монах, после 1665. године, постављен је за игумана Пећке патри- јаршије.Школе је вероватно изучио у неком од околних манастира. Када је патријарха Максима Скопљанца „уда- рила капља“, 17. марта 1669, постао је његов коадјутор и убрзо је изабран за митрополита хвостанског. Његова хи- ротонија извршена је на Спасовдан исте године,очемусведочиинатписса зида манастира Грачанице. Као пећки патријарх, спомиње се „у српскомпри- морју“, 1673, где га надбискуп барски Андрија Змајевић описује као човека „љубазногопхођења“, „лепаи достојан- ственаизгледа“, који се ближи четвртој деценијиживота.Oд1674.до1682,скоро непрекидно је обилазио пространо канонско подручје своје патријаршије, а онда се отиснуо на поклоњење Хри- стовом гробу. По Јерусалиму и Светој земљиходочастио јекаогостпатријарха ДимитријаНотара (1669–1707), савесно бележећи своје утиске удневнику,шти- ву које ће га касније сврстати и међу „новије“српскекњижевнике. Током аустро-турског рата, са ге- нераломПиколоминијем се, уПришти- ни, договориооначинуна којићење- гов народ помоћи царским ослободи- оцима. Када је ратна срећа прешла на османскустрану,патријархАрсеније је, око 1690. године, примивши привиле- гију цара Леополда I, праћен великим бројем својих сународника, прешао у Хабзбуршку монархију, где ја основао седамправославнихепархија. УпокојиосеуБечу,26.октобра1706. године, а сахрањен је уманастируКру- шедолу.Међу својим народом био је доживљаванкаосветитељ. У иноверним монархијама К арловачкамитрополија јецрквенаобласт,која једо1920.годинеоб- ухваталасвеправославнеСрбеуВојводини,СлавонијииХрватској, односноприпадникеовогнарода који су сеод краја 17. веканалазили уХабзбуршкојмонархији.Срби су и раније, прењеног настанка, чи- нили велики део становништва ових простора, ањихов број додатно сеповећаонакон хабзбуршкихратова саТурцима,који су узроковали низмиграција крајем 17. и почетком 18. века.По броју досељеника и по значајупривилегија, добијених од аустријскогцараЛеополда I,на- рочито се истиче сеоба под вођством пећког патријархаАрсенија III (Чарнојевића),1689.и1690.године.ПатријархАрсенијенијенамеравао дасесасвојимнародомицелокупномцрквеноморганизацијомтрајно населиуХабзбуршкојмонархији,такода јепрвапривилегијаинаписа- наутомдуху.Онанијеважиласамо заСрбеподхабзбуршкомвлашћу, већ за читав етнички корпус, а добијене повластице углавном су се односиле на заштитуњихових права у односу на саму царску власт и државну Римокатоличку цркву,мада су оне касније послужиле као основ заостваривањежељеневерскеиполитичке аутономије. Царским привилегијама биле су зајамчене слобода православ- ног богослужења и неометана употреба јулијанског календара, док су црквеној јерархијипотврђена сваправа, која је уживалаи уОсманској царевини.По тимодредбама, архиепископпредставља врховну власт у Православнојцркви,управљаклироминародом,постављамитрополи- те, епископе, игумане и свештенике, подиже храмове иманастире.По угледу на повластице османских султана, царЛеополд I је, 20. августа 1691.године,поглаваримаМитрополијепрепустиоиодређениполитич- ки утицај на секуларниживот свог народа, док јеСрбима у градовима и селима истовремено дозволио да организују световне установе под управоммеснихнароднихвласти–магистрата.Тако супоредочекива- не, пресудне улоге у српском религиозномживоту, карловачкимитро- полити представљали највише ауторитете и уњиховим политичким и културнимнастојањима.Например,патријархАрсенијеIII(Чарнојевић) потврђивао је еснафске уредбе, надгледао рад варошких општина у којима суњеговиверниципредстављаливећинско становништвоичак пресудноутицаонапостављање граничарских заповедника. ИзборКарловаца за седиште српског архиепископа, 1713. године, који ће се убудуће развити у културно и политичко средиште, логи- чан је уизвеснојмери, собзиромнапостојећеподаткео етничком са- ставу сремског становништва. Такво решење подржавао је и владар Монархије, највероватније затошто се нова резиденција првојерарха Православнецрквеналазила готовоусенциПетроварадинскетврђаве па сепретпостављало да ће гацарски официри лакшеи делотворније надгледати.Карловачкимитрополитиносили суи титулу српских ар- хиепископа,штоим јепризнатоцарскимпривилегијамаиз1690.и1691. године. 8 Kapitalna izdanja Kapitalna izdanja